Samo tjelesna pokora i post nisu dovoljni i mogu nas odvesti u oholost, farizejštinu i formalizam. Mogu nas odvesti u dokazivanje svoje snage a ne u podlaganje svoje volje Božjoj volji. Zato nam u jednoj od svojih poruka Gospa kaže: „Draga djeco, post vam je postao običaj koji nitko ne želi prekinuti. Postite srcem.“
Post i ljubav su neodvojivi. Ne može se postiti bez ljubavi, niti se može ljubiti bez posta, shvaćenog u najširem smislu. Molitva je također naš od govor na Božju ljubav. Zato je post neodvojiv od molitve. Post bez molitve je obična dijeta za mršavljenje. Post bez molitve je zapravo jedno kruženje oko samih sebe. Post okreće sve naše duhovne sile i snage srca, svu našu nutrinu prema Bogu.
Naša korizma ne bi trebala završiti na Uskrs. Odlučiti se i živjeti post znači boriti se za slobodu. Ne će imati puno smisla ako se nekih poroka odričemo samo u vrijeme korizme, a nakon korizme ih nastavimo. Tada naše odricanje može postati samozavaravanje. Čovjek može postati ohol i samodopadan te reći: „Ja sam jak, ja to mogu.“ U tom slučaju korizma postaje samo jedna stanka u toj ovisnosti, a uistinu u čovjeku se ništa nije promijenilo. Post i odricanje nije dokazivanje svoje snage nego podvrgavanje svoje volje Božjoj volji. Najplodonosnije i najbolje odricanje jest odricanje od samoga sebe. I Isus će nam reći: „Hoće li tko za mnom, neka se odrekne samoga sebe“ (Mk 8, 34).
Djevica Marija nam dolazi i govori ne zato da nam nešto ukrade i liši nas životnih radosti, nego želi da budemo sretni, normalni i slobodni u Bogu. Zahvalimo Mariji od srca jer se nije umorila s nama. Nemojmo se ni mi umoriti svakodnevno odgovarati na poziv naše nebeske Majke Marije.
