Ja sam se rodio s jednim kromosomom viška. To znači da imam Down sindrom i da sam malo drugačiji od drugih. Puno stvari mi je teže nego ostalima. Moram se više truditi i za neke stvari trebam pomoć. Imam asistenticu koja mi pomaže u školi i kod kuće. S njom učim i pišem zadaću. Ona mi olakša teške stvari. Mama kaže da imam dobru memoriju i da mogu zapamtiti puno toga.
Ne znam računati napamet pa mi je matematika teška. Teško mi je i penjati se po stepenicama pa skoro nikad ne idem van kad je veliki odmor. Nekad profesori puno i brzo pričaju pa ne shvatim što su me pitali, iako znam odgovor. Nevia uvijek kaže da ih pitam da ponove, ali me nekad sram pa to ne napravim.
Na tjelesnom ne mogu napraviti zvijezdu, teško mi je igrati nogomet i košarku kad igramo pravu utakmicu. Sve se događa jako brzo, a ja ne mogu brzo doći s jednog koša ili gola na drugi. Moji prijatelji iz razreda zbog mene uspore igru da i ja zabijem koš ili gol.
Često idem u udrugu ljudi s Down sindromom. Tamo sam upoznao i neke druge ‘downiće’. Jedan od njih je x. On ne može pričati. Njemu je puno teže nego meni. Ja kad hoću pohano i rizi-bizi kažem mami, a x to ne može reći. On ne ide u školu zbog toga i to je loše jer škola pomaže ljudima da budu pametni i tamo upoznaš svoje prijatelje
Iako mi je nekad teško, svejedno volim svoj Down sindrom. Takav sam se rodio i takav sam cijeli život. Imam sreće što imam dobre ljude oko sebe, svoje prijatelje, obitelj i asistenticu.
