Druga se prišuljala lisica. Nevino se ulagivala:
- Ja ću se za njih dobro brinuti. Božanskom Djetetu ću donosit najslađeg meda a Rodilji svakoga jutra po jednu kokoš.
- Ti si prenapasna - reče joj anđeo. - Napravit ćeš više štete nego koristi.
Potom se došepuri paun. Raširivši svoj kićeni rep stao se kočeperiti:
- Ja ću u priprostoj ovčjoj štali biti najljepši ukras. Takvoga ni Salomon nije imao u svome hramu!
- Suviše si tašt - odvrati anđeo. - Misliš samo na sebe.
Zatim su se izredale sve životinje i hvalile se svojim znanjem i umijećem. Ali strogi anđeo nije bio ni s jednom zadovoljan. Već se odlučio vratiti na nebo neobavljena posla kad li, na polju, opazi vola i magarca . Služili su seljaku.
Pozove i njih, pa ih upita:
- Kakvu uslugu mi možete ponuditi?
- Nikakvu - reče magarac i žalosno poklopi oči ušima.
- Ništa nismo naučili. Jedino što znamao jest poniznost i strpljivost. Sve drugo samo nam je donosilo nevolju!
Vol, tek da se oglasi, nevoljko muknu:
- Možda bismo ipak mogli tjerati muhe svojim repovima… ili… svojim dahom grijati Dijete…?
- Takve tražim! - reče anđeo i povede ih u betlehemsku štalicu.
I PO MALIM, PONIZNIM STVORENJIMA, BOG ČINI VELIKA DJELA
