Često primanje svete pričesti potaknulo je i brojna tjelesna čuda tako da je nekoliko svetaca godinama živjelo bez ikakve druge hrane, a ostali su tjelesno posve vitalni. Primjerice, sveti Nikolaus von Flüe iz Švicarske, blažena Bona von Reute iz Bad Waldseea te u novije vrijeme Tereza Neumann von Konnersreuth, kapucin otac Pio iz Pietrelcine i Marta Robin iz Francuske.
Sveti Nikolaus von Flüe, koji je skoro dvadeset godina proveo u svojoj ćeliji bez hrane i živio jedino od svete pričesti i duboke povezanosti s Bogom, brigu za ono najpotrebnije pretvorio je u predivnu molitvu: „Moj Gospodine i moj Bože, uzmi sve od mene što mi je zaprjeka prema Tebi! Moj Gospodine i moj Bože, daj mi sve ono što mi pomaže da dođem k Tebi! Moj Gospodine i moj Bože, uzmi me od mene i daj da budem posve Tvoj!“ Kad je navršio pedeset godina, 1467., odijelio se od svojega imanja i svoje jedanaesteročlane obitelji te nastavio živjeti kao pustinjak u blizini Ranfta.
Bog nam je s euharistijom zaista darovao sve. Kad je sveti Petar Julian Eymard došao u Pariz, boravio je u vrlo siromašnoj kući. Kad bi ga netko zbog toga požalio, svetac bi odgovorio: „Presveto je ovdje, to je sve što mi treba.“ Kad bi mu se ljudi obraćali i molili ga za pomoć, utjehu i milosti, on bi odvratio: „Sve ćete naći u euharistiji: snagu riječi, mudrost i čudesa. Da, i čudesa!“
