Eh, draga moja djeco! Evo došlo je teško vrijeme, teže je od zemlje, a jače od kamena…
– Trpila je majka dok vas je hranila i odgajala, borila sam se za vašu svaku suzu, da mi ne budete gladni, žedni, bosi i bolesni.
– Dok sam vas ljuljala na rukama svojim, moje suze su bile radosnice, svu ljubav majka je vama podarila.
– Radila je majka, na leđima mnogo tereta nosila, stalno se kroz život za vas borila.
– Molila sam Boga za vaše zdravlje, da vas izvedem na pravi put, da vam pružim svu ljubav i pažnju…
– Eh, djeco moja draga…ali godine su se brzo nizale, mislila sam da neće majka više imati suza.
– Vidim vrijeme je učinilo svoje, svi ste svojim putem otišli…a ja, ostala sama, da čuvam vaše slike, pazim na ognjište vaše.
– Majka je zadovoljna i s komadom kruha, nisu moje suze od bolesti i gladi potekle, već od samoće i tuge.
– Moje su oči željne vas, moje ruke traže da vas grle…
– Plače majka i suze svoje briše, dođite djeco, ne može majka samoću da izdrži više…
”’Poštuj svoga oca i majku’ – to je prva zapovijed popraćena obećanjem: ‘da ti dobro bude i da dugo živiš na zemlji” (Efežanima 6,1-3).
